Ovo je (šaljiva) tema koju oduvek želim da prenesem nekome, kako bi mi bilo barem malo lakše kada se ovakve situacije dogode. Makar saznanjem da je neko spoznao i razumeo našu muku. 🙂
Radni naslov ovog teksta je bio: Završio* si Farmaceutski fakultet (ili ubaci ime svog fakulteta), SAMO TO?!
Iako Farmaceutski fakultet spada u teže, a takvih ima još dosta (da li su i vama na dočeku brucoša pričali kako je baš vaš fakultet jedan od najtežih? Verujem da da. 🙂 ), danas završeni fakultet zaista nema snagu kakvu je imao ranije. Naročito sada, u vreme hiperprodukcije fakultetskih diploma. (Disclaimer: u ovom tekstu se nećemo baviti „aleternativnim“ načinima završavanja fakulteta.)
Niti garantuje znanje, niti veštine. Garantuje samo da si uporan.
Da li se rukovodite parolom da ako je lek poznat i bezbedan kod nas odraslih, sigurno se bez problema može dati i deci u manjoj dozi?
Grešite.
Deca nisu ljudi u malom, često na lekove reaguju drugačije ili intenzivnije nego odrasli. Evo lekova koje treba izbegavati u najranijem uzrastu:
Vaše dete je bolesno. I vi ste uplašeni, zbunjeni i nesigurni šta da preduzmete kako biste mu što pre pomogli. Naročito ako imate bebu koja je prvi put bolesna. I naročito ako je noć. Zbogom, trezvenosti.
Kako to znam?