Kako detetu sniziti temperaturu – sve što treba da znate

110.1K

Vaše dete je bolesno. I vi ste uplašeni, zbunjeni i nesigurni šta da preduzmete kako biste mu što pre pomogli. Naročito ako imate bebu koja je prvi put bolesna. I naročito ako je noć.  Zbogom, trezvenosti.

Kako to znam?

Pa zato što se tako oseća svaki roditelj. Tako sam i ja, kao farmaceut koji napamet zna kako i šta s lekovima, bila toliko zabrinuta kada se moje dete prvi put razbolelo da sam lekaru postavljala milion pitanja, a od farmaceuta u apoteci tražila da mi ponovi ono što sam i ja pre toga pričala hiljadama pacijenata. Čisto da budem sigurna. U ovom slučaju je biti farmaceut ili lekar još i gore, kada znate sve o frasu i izuzetno retkim posledicama koje visoka temperatura može ostaviti.

Zato sam odlučila da podelim svoje iskustvo i kažem šta vam je neophodno da znate da biste manje stresno prošli kroz te trenutke i donosili sigurne odluke u vezi s lečenjem svoje porodice.

KAKO IZMERITI TEMPERATURU?

Ako vam vaše dete na dodir deluje toplije nego inače, verovatno ste u pravu. A da biste to i proverili, uzećete toplomer, koji verovatno imate u kući.

Teoretski, najprecizniji način merenja je rektalnim putem, naročito za decu mlađu od dve godine. Ali kako mnogim roditeljima, kao ni nama, taj način nije prijatan, merenje ispod pazuha ostaje kao najbolje rešenje.

(Ko želi, može ili mora ovim putem, postoje odlični digitalni toplomeri sa fleksibilnim vrhom, koji su vrlo pogodni za rektalno merenje.)

Rekoh vam iznad koliki sam fanatik bila na početku u želji da budem sigurna, pa zato mi imamo i digitalni toplomer i običan toplomer sa galijumom (on imitira onaj stari sa živom, pošto je njena upotreba zabranjena). Vama, naravno, treba samo jedan, a izaberite onaj koji je vama najlakši za upotrebu.

Prednost digitalnog jeste brzina očitavanja i zvučni signal koji govori da je merenje završeno. Ali i na digitalnom toplomeru je za preciznije merenje ipak bolje sačekati 3 do 5 minuta. Ipak, znajući mališane i njihov običaj da se vrpolje ili zaplaču, to u praksi često nije izvodljivo.

Mi smo u kući napravili eksperiment. 🙂

Merili smo sebi temperaturu digitalnim i nakon zvučnog signala, i nakon 5 minuta, kao i onim “običnim” toplomerom. Zaključili smo da se visina temperature pomeri za najviše pola stepena.

Zato kada je frka, temperaturu merimo do zvučnog signala digitalnim toplomerom, pa kažemo da je temperatura veća za najviše 0,5, čisto da znamo u kojim smo okvirima.

A da bi merenje bilo što tačnije, toplomer treba da bude u pazušnoj jami, da vrh ne viri sa druge strane, kao i da ruka bude pripijena uz telo. Da se ne zabrinete bez razloga, imajte na umu da bebe imaju nešto višu normalnu temperaturu od odraslih (oko 37,5 °C), kao i da je normalna temperatura nešto viša kada se meri rektalno nego pazušno.

DATI LEK ILI NE?

Prvo u šta treba da budete sigurni jeste – da li je vašem detetu uopšte neophodan lek.

Pre svega, bebama mlađim od 3 meseca ne treba davati nikakve lekove dok lekar ne kaže drugačije, zato što povišena temperatura u tom uzrastu može biti ozbiljnija, kao i reakcija na lekove. Zato tada odmah odvedite dete u dežurnu ustanovu.

Ako dete ima blagu temperaturu (ispod 38,5 °C) a pritom je aktivno i mahom raspoloženo, ni tada mu ne treba davati lek za snižavanje temperature. Ovde roditelji često požure, a zapravo treba pustiti organizam da sam proba da se izbori, jer se povišenjem temperature stvara nepovoljna sredina za viruse i bakterije. Tek kada temperatura pređe 38,5 stepeni ili traje duže od 24 h, razmišljajte o antipiretiku.

Mi ponekad ne vodimo računa o tome da su deca osetljivija na lekove nego odrasli. Čak i najčešće korišćeni lekovi koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji u apoteci mogu biti neefikasni ili čak veoma štetni za stanje vašeg deteta. Neke lekove, štaviše, nikad ne treba davati deci.

Iako je to nešto što bismo najčešće čuli od Nade Macure, u trenucima borbe s nižom temperaturom najbolji lek je zaista: pustiti dete da se igra, dovoljno odmori i da unosi dosta tečnosti.

A ono što najviše treba da vas smiri jeste činjenica da je povišena, pa čak i jako visoka temperatura u najvećem broju slučajeva potpuno bezopasna, da ne ostavlja nikakve posledice po dete i da je to samo znak da se telo bori sa nekom infekcijom.

KOJI LEK ILI POMOĆNO SREDSTVO DA DAM?

Procenili ste da da vašem detetu ne pomažu samo maženje i supica. Treba mu lek.

Na sreću, dilema nema mnogo. Prvi izbor je paracetamol (za bebe starije od 1-2 meseca), a zatim ibuprofen (za decu preko 6 meseci, a najbolje i preko godinu dana). Oba su podjednako efikasna, i bezbedna ako se primenjuju kako treba. Uz to mogu predložiti da ibuprofen izbegavate ukoliko dete ne želi da jede i pije vodu, zato što se on metaboliše preko bubrega, što u nekim slučajevima može izazvati probleme sa njima, ako je dete dehidrirano.

Ali na kraju krajeva i potpuno nefarmaceutski, izbor može pasti i na ukus. Prosto, ako vaše dete neće ni po koju cenu da uzme nešto sa ukusom pomorandže, a jagodu obožava, zna se šta će prevagnuti. 🙂

Paracetamol se daje na 4-6 sati, i to tačna doza koja je određena za uzrast i kilažu deteta, a ne bi trebalo da se dâ više od 4 puta u toku 24 časa (maksimalno 5 puta, ako je baš neophodno). Ibuprofen se daje na 8 sati, znači 3 puta dnevno, a eventualno razmak između dve doze može da bude i 6 sati, ali pod uslovom da se ne prekorači dozvoljena dnevna doza.

Pametno je i zapisivati vreme i količinu datog leka, naročito ako čuvanje deteta preuzima partner, bake i deke, ili bebisiterka, kako ne bi došlo do greške i nesporazuma.

Uvek budite sigurni kolika je prava doza za vaše dete.

Nemojte davati po sećanju od prošlog puta, jer se možda pogrešno setite i date više leka nego što treba, što može biti jako opasno. A ako i pogodite dozu od prošlog puta, vaše dete je možda dobilo na kilaži i ta doza je sada nedovoljno efikasna. Ako niste sigurni, čak i ako ste u žurbi da što pre date lek, uvek proverite u uputstvu (i to dozu za kilažu deteta – uzrast je često dat samo kao orijentir) ili proverite sa pedijatrom ili farmaceutom u apoteci.

Nemate predstavu šta znači „na 4 do 6 sati“ ili „15 mg po kilogramu“?

Mnogi se tu zbunjuju, potpuno je normalno ako niste sigurni, ma koliko se nekom to podrazumevalo kao logično. Kada se kaže npr. na 8 sati, to znači da treba da prođe 8 sati između dve doze – dakle, lek dajete 3 puta dnevno. Dan od 24 časa podelite brojem sati razmaka. Ako je na 6 sati, to znači 4 puta dnevno. I tako dalje. A za dozu, kada piše „daje se toliko i toliko miligrama po kilogramu“, pa još možda podeljeno na toliko i toliko doza dnevno, tu možete sami računati samo ako vam je iz uputstva potpuno jasno kako se računa.

Najčešće lekar napiše, a ako nije, ne izlazite iz apoteke dok niste sigurni koliko tačno leka dajete, koliko često i koliko dugo. 🙂

I uvek za doziranje koristite mernu kašičicu koja ide uz lek ili špric. Iako važi opšte pravilo da kafena kašičica ima 5 ml, a supena 15 ml, to često i nije baš tako. One se prave u različitim zapreminama i nikako ne služe preciznom merenju, naročito kada su u pitanju deca i male količine sirupa.

Možda vam je najlakše da kupite bilo koji špric od 5 ml, izvučete iz bočice onoliko mililitara koliko vam treba i špricnete bebi direktno u usta. Nema greške, predoziranja ili prosipanja iz kašičice. Samo, u tom slučaju, sirup sipajte uz detetov obraz (unutrašnju stranu), da se ono ne bi zagrcnulo ako mu ušpricate direktno u grlo.

Neki roditelji menjaju i povećavaju doze ili znatno skraćuju vreme između davanja leka, ne bi li što pre pomogli detetu. Potpuno razumem poriv da se detetu pomogne (i sama sam se više puta preispitivala u kritičnim situacijama), ali na ovaj način nećete ubrzati proces i najbolje ćete mu pomoći ako ispoštujete proverene doze i vreme. Ako u bilo kom trenutku procenite da se temperatura ne spušta ili raste preko 39,3, uvek imate na raspolaganju stručnjake koji će vam pomoći (pogledajte ispod teksta u podsetniku).  

Paracetamol postoji i u obliku supozitorija (čepića), koje mogu poslužiti ako dete povraća ili ako iz bilo kog drugog razloga ne može da popije lek. I supozitorije se doziraju prema kilaži, pa zato uvek proverite s farmaceutom koje vama trebaju.

Naravno, ako dete ima i proliv, nećete stavljati čepiće.

PARACETAMOL I IBUPROFEN – KOMBINOVANO

Nekad se čuje savet da ako dajete ibuprofen i ne možete da dočekate osam sati do sledeće doze, možete dati paracetamol na pola puta ukoliko je temperatura baš uporna. To je u redu, jer su u pitanju dva različita leka, pa nećete prekoračiti dozu.

Međutim, lekari o opravdanosti i efikasnosti ovog „trika“ misle oprečno, pa ga koristite samo ako je baš neophodno. Najbolje kada vas tako posavetuje lekar.

„MA DAĆU MU ANTIBIOTIK I REŠENO!“

O antibioticima bismo mogli (i hoćemo!) naširoko i nadugačko. Ali zasad:

Molim vas, nemojte davati antibiotik detetu na svoju ruku, iako imate „vezu“ kod svoje apotekarke iz komšiluka ili kod druga lekara, koji će vam naslepo udariti pečat.

Uzročnik prehade i povišene temperature je često virus, na koji antibiotici ne deluju.

Sto posto.

Provereno.

Antibiotici ubijaju samo bakterije.

Ako biste virusno oboljenje i lečili antibiotikom i primetili da je antibiotik ubrzao oporavak, znajte da bi detetu simptomi prošli za isto toliko vremena i sami od sebe. A vi ste ga izložili mogućim neželjenim efektima i stvaranju rezistencije na antibiotike.

Ako vam nije jasno zašto je ovo izuzetno važno, izdvojte vreme i pogledajte sledeći video sa Ted govorom:

Lekar će proceniti kada je u pitanju bakterijska infekcija i dati odgovarajući antibiotik.

A RAKIJA?

Rakiju najbolje ostavite za neku drugu, veseliju priliku. 🙂

Istina je da rakija odlično spušta temperaturu. Kao i da su je možda vaši roditelji vama utrljavali na grudi kada ste bili mali (i njihovi roditelji i… čukundedovi svojoj deci). A pogađam da možda i sada imate rođaku ili komšinicu koja uporno govori kako je komovica najbolji/jedini/provereni lek za skidanje temperature.

Baš to što tako brzo „deluje“ i jeste deo problema, jer temperaturu brzo spušta, pa dete počinje da drhti, što je telu signal da treba da povisi temperaturu. I temperatura se brzo i vraća!

Alkohol iz rakije, takođe, lako prolazi kroz kožu, ali i kroz pluća, jer dete udiše isparenja. Sve ovo nekad može prerasti i u trovanje alkoholom, zbog čega dete u težim slučajevima može pasti i u komu.

KAKO ONDA NAJLAKŠE SPUSTITI TEMPERATURU?

Tuširanje mlakom vodom je, u kombinaciji s lekom, zaista najbolji način. Uvek pre spavanja kupajte dete mlakom vodom, i to dovoljno dugo, koliko god možete ako je ono razdraženo.

Mi smo od toga čak napravili igru i priču, kako mlakom vodom i prskanjem teramo viruse i kako ćemo mi biti pobednici. I to je upalilo više puta. U drugim situacijama, bilo je i najjačeg plača i opiranja, ali i tada istrajemo da ga makar vrlo kratko istuširamo, jer se on odmah posle smiri, a bude mu mnogo lakše u toku noći. A što je stariji, to je razumniji i lakše se dogovaramo.

Dobro rešenje je i mokar peškir koji ćete stavljati na telo (obično na čelo) u toku noći.
(Kupanje previše hladnom vodom, iz istog razloga kao i rakija – zbog drhtanja i brzog vraćanja temperature – nije preporučljivo.)

Šta još možete da uradite?

Naravno, soba u kojoj dete spava ne sme ne bude pregrejana a dete natrontano. Obucite ga što laganije, redovno vetrite kuću. Nemojte izbegavati da dete izvedete napolje ako je raspoloženo, samo budite u hladu ako je jako sunce. Trudite se da mu dajete dovoljno tečnosti kako ne bi dehidriralo, a pored majčinog ili adaptiranog mleka za bebe, supe i čaja, pomažu i rashlađene tečnosti kao što je jogurt, jer hlade telo iznutra i mogu prijati detetu.

A jogurta sam se setila jer moje dete i u najvećem zdravlju i najlošijem stanju uvek hoće da pije jogurt, bez obzira na okolnosti, pa je nama i to bila dobra opcija da mu bude makar malo lakše. Tu onda ne znamo kako da mu ograničimo količinu, ali to je naš problem. 🙂

U apotekama imate i rastvore za rehidrataciju koji bolje pomažu za nadoknadu tečnosti i elektrolita ako vaše dete povraća ili ima dijareju.

I probajte da se setite da jurnjava za spuštanjem nekog broja na toplomeru nije suština, već da sve radite da olakšate svom detetu. Ukoliko je ono raspoloženije, bolje jede i pije dovoljno vode, slobodno možete i prekinuti sa davanjem antipiretika.

NAPOMENA: Nikada, ali nikada nemojte davati aspirin deci mlađoj od 18 godina. Zašto ne i šta je još opasno za decu, pogledajte u ovom tekstu.

FRAS – NAJVEĆI STRAH RODITELJA

Fras je konvulzija/napad koji se može dogoditi kada dete ima povišenu temperaturu, a najčešće se dešava kod dece između 3 meseca i 5 godina.

Ovakav napad izgleda veoma dramatično i hvala bogu da ga nikad uživo nisam videla, već samo na snimcima. Uglavnom se pojavljuju naglo, dete može izgubiti svest, ruke i noge se trzaju ili telo postane jako ukočeno, očne jabučice se fiksiraju u stranu, može doći do balavljenja ili povraćanja, čak i usne ili celo telo mogu poplaveti. Roditelje najviše uplaše, ako se pojave, duže pauze u disanju.

Napad može trajati od nekoliko sekundi pa do 15 (beskrajnih) minuta. Ako traje duže od 3 minuta ili se napadi ponavljaju, ili ako dete počne da se guši i poplavi, obavezno treba pozvati hitnu pomoć. Tada se najčešće daje diazepam, intravenski ili kao klizma.

I nakon ovog strašnog opisa, važno je da znate da je fras u najvećem broju slučajeva potpuno bezopasan. Da, ako se dogodi, treba ostati pribran koliko je to moguće. I da zbog straha od frasa svom detetu ne treba da dajete lek za snižavanje temperature svaki put kada osetite da je toplije. Fras se nekad desi i da niste primetili da detetu raste temperatura, a ne samo kod najviših.

Ako se ovaj napad dogodi, dete okrenite na stranu, da ako povrati ne udahne taj sadržaj, pomerite ga od tvrdih predmeta u koje može da udari, sklonite mu odeću koja ga možda steže.

Ne pokušavajte da mu stavljate lek ili bilo šta u usta, polivate vodom kako biste smanjili temperaturu, a naročito ga nemojte tresti kako biste ga osvestili.

Napad obično spontano prestane.

Svakako nakon prvog ovakvog napada odvedite dete lekaru, koji će ga pregledati i tražiti dodatne analize da bi se sve proverilo,  i dati vam savete šta da radite ako se napad ponovi (a može se ponoviti i nekoliko sati nakon prvog).

Da sada ne budete u grču i strahu i da se ne brinete bezrazložno, ponovila bih da fras najčešće ne ostavlja nikakve trajne posledice na mozak i ne utiče na intelektualni razvoj deteta. Doktor će potvrditi sve ukoliko ste zabrinuti.

I NA KRAJU, VAŽNI PODSETNIK

• Očekujte da temperatura uvek raste kasno po podne i uveče, a da se tokom jutra spontano spušta
• Imajte pri ruci broj telefona i adresu najbliže dežurne apoteke i dežurne ustanove (Tiršova, Institut za majku i dete)
• Ako je beba mlađa od 3 meseca, odmah idite kod lekara
• Ako  je u toku 48-72 časa temperatura i dalje uporna, ili je izrazito visoka i pređe 39,4 °C, odvedite dete kod lekara
• Ako primetite ozbiljnije simptome, kao što je otežano ili ubrzano disanje, osip, povraćanje, proliv, bol u uvu, poplavela usta, ako je dete pospanije, bledo i dezorijentisano, odmah idite u dežurnu ustanovu
• Ako primetite neko neželjeno dejstvo lekova, takođe se obratite lekaru (uvek pogledajte u uputstvu da budete upoznati i da možete da prepoznate, samo se nemojte uplašiti jer se neke navedene reakcije dešavaju izuzetno retko)
• Ako vaše dete ima neku hroničnu bolest ili stanje, uvek to spomenite lekaru i farmaceutu
• Znajte da u nekim kombinovanim preparatima ima paracetamola, pa nemojte deci davati ništa dodatno kako se doza ne bi duplirala
• Ma koliko da vam davanje leka deluje hitno, naročito u toku noći, kada možete biti zbunjeni, uvek prvo proverite dozu koju treba da date i nemojte sipati lek u mraku

Kako vi spuštate temperaturu svom detetu? Imate li neki svoj „trik“? Napišite nam u komentaru.

Ako vam se tekst dopao ili mislite da bi nekom koristio, podelite ga sa svojim prijateljima. 🙂